О књизи: годину дана / Недавно сам провео дванаест сати на послу. А онда.... Знате како се то дешава - дођете кући, страшно уморни и тело вам је на аутопилоту. Механички се скинете и одмах идете у кухињу, на парчету свеже купљене векне је парче кобасице и, наравно, чај. Зашто чај? Не знам... Има само нешто у томе што буди пријатне мисли, стара добра сећања. Занимљиво, у детињству сам често пио чај са шећером код баке, тако је она увек говорила, и умакао у њега крекере. Сада се ови крекери могу купити у било којој пекари, али чај... Па, не испада као пре, то је све! Можда зато што сам га већ неколико година правио, као и све остало, и немам с ким да га поделим... Па, не знам....